ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Наташа Вучковић: Унутрашњи дијалог - да ли га је било и да ли ће га бити

- A +
Народна посланица Демократске странке Наташа Вучковић (Фото: Н1, архива) Београд, 9. августа 2017.

Ауторски текст Наташе Вучковић

Иако је Александар Вучић почетком јуна ове године први пут изјавио „жељу да отвори друштвени дијалог о Уставу и односу према КиМ, као и о односу према региону, а који ће да траје три, шест и више месеци” бура реакција наступила је тек након што је при крају јула, убрзо после свог повратка из Америке позвао грађане на „унутрашњи“ дијалог о Косову. Да ли зато што је о томе било речи у Америци, што је Србији, тј. самом Александру Вучићу предочено да се очекују брзи и конкретнији потези у „спољном“ дијалогу с Приштином, тек „унутрашњи“ дијалог постао је главно питање овог лета. О њему се изјашњавају странке из владајуће коалиције, опозиционе странке, невладине организације, независни интелектуалци, а неке институције ћуте... Први поздрављају Вучићеву иницијативу, а неки износе предлоге за решење у којима се подела Косова опет види као опција. Из опозиционих кругова се чује став да дијалога нема у недемократским условима и медијској блокади, да не треба сад помагати Вучићу, већ да треба сам да заврши шта је пре неколико година, без дијалога, започео. Она друга опозиција, самозвано „патриотска“ тврди да се нема о чему разговарати - „могу нам узети Косово, али га ми добровољно не дамо!“.

Неколико се питања намеће поводом ове иницијативе за „унутрашњи дијалог“. Да ли је Вучићев позив искрен и изречен са стварном намером да се отпочне неки политички дијалог у земљи или је то маркетиншки манир? Мени се чини да није искрен. Да ли Вучић, с обзиром на слику коју је о себи стварао последњих година, уопште може искрено да позове на дијалог и да ту идеју спроведе? У духу је и психологији владавине Александра Вучића да је он сам на политичком небу, једини он ради, само се он суочава с проблемима и он их све решава, својим преданим радом, храброшћу и посвећеношћу. Такву слику он ствара о себи. Никог другог нема у његовој околини, чак ни у СНС-у, о чему сведочи да СНС не може да изнедри кандидата ни за једну функцију у земљи па се за председника државе кандидује досадашњи премијер, нова премијерка је ванстраначка личност, а пред нама су београдски избори где, како изгледа, СНС опет нема видљивог и препознатљивог кандидата.... Дакле, кад би позив за дијалог био искрен и кад би постојала стварна намера да се дијалог води, Вучић би тиме, противно недемократској методи личне власти, показао да му је потребна помоћ, да треба да седне за сто са онима које годинама криминализују, блате, прете, означавају кривцима за све недаће... Да је позив искрен, Вучић би ризиковао да тиме покаже своју слабост, страх од корака који, изгледа, морају да уследе. Тиме би слика коју годинама о себи ствара уз помоћ своје медијске машинерије била нагрижена, а не делује ми да би се он с тим лако помирио. Зато ми се чини да је његов позив на дијалог, при том изречен као позив грађанима, без институционалног оквира и формалног позива, без икакве предложене процедуре, оквира или програма за дијалог, само нови трик који ће провоцирати мноштво гласова и реакција. На основу њих таблоидна машинерија треба да гради закључак да опозиција разговор неће, и тиме да потврди слику коју Вучић жели да пошаље и домаћој и страној јавности. А то је - „ја сам једини, једини који хоће дијалог, па чак и једини демократа, једини који је оријентисан ка тражењу решења!“ Порука је да ни грађани, а ни међународни фактори не треба да се поуздају у неког другог на српској политичкој сцени - јер нико други неће дијалог и не жели да Вучићу помогне да се најтежи српски проблем реши.

Доказ о неискрености позива и о недостатку праве намере председника државе и председника СНС-а да се у дијалог стварно и упусти, су партијска саопштења и изјаве највиших функционера СНС против свих политичара који су овај позив критично размотрили и поставили Вучићу додатна питања, па и услове под којима би „унутрашњи“ дијалог имао смисла. Ова саопштења промптно објављују „независни“ медији што употпуњава утисак да се ради о још једној кампањи Александра Вучића. Кампања која, узгред, самим тим што јој је тема Косово, успешно затамњује забрињавајуће извештаје о слабој производњи и ниској стопи раста где се озбиљно подбацило у односу на прогнозе, о порасту корупције, о штрајковима.... Најбољи пример међу овим саопштењима је вулгарна и неоснована дисквалификација коју потпредседник СНС, Марко Ђурић, иначе главни преговарач за Косово од 2012. објављује поводом, верујем добронамерне, изјаве Бориса Тадића о Вучићевом позиву.

Друго је питање какав је одговор демократске опозиције јер, за ону тзв. „патриотску“ овде нема стварног изазова, њихов се одговор зна. Демократска опозиција, међутим, има комплекснији задатак. Она не сме одбити дијалог јер би то било супротно вредностима за које се залаже и демократском карактеру државе који заступа и пропагира. Она мора подсетити на дијалошку форму за коју се залагала кад је била на власти, а за то има доста примера. Током деведесетих година се управо из опозиционих и невладиних кругова водила кампања за мир и дијалог међу нацијама, одржавао контакт с политичарима и интелектуалцима Албанцима са Косова, и одатле су стизали малобројни гласови који су позивали на рационалност и суздржаност у реакцијама јер се знало да време преговора после конфликта увек мора доћи. Присетимо се да су ДС и друге демократске странке упозоравале да време у косовском чвору не ради за нас и да решавању проблема Косова треба приступити што пре како би се избегло да залеђени сукоб заледи и оправдана очекивања Србије и шансе да извуче највише што може за своје националне интересе и свој народ на Косову. На то је указивала и Ђинђићева иницијатива 2003. За време владе Демократске странке, о сваком нацрту скупштинске резолуције које су се тицале Косова разговарало се са опозицијом и тражена су решења која иду ка консензусу, истина тешко остваривим с обзиром да је СРС представљала бројну и увек радикалну опцију. Тадић се као председник државе обраћао парламенту, презентујући заједно с Владом, политику која се водила на Косову и према Косову. Тадашња опозиција, међу којима и СНС, је у томе слободно и активно учествовала, а владајућа већина јој није упућивала ни увреде, ни претње - препоручљиво је понекад погледати снимак неке од тадашњих „бурних“ скупштинских седница и упоредити са овим данашњим! Тадашњи први човек новоформираног СНС-а Томислав Николић оштро је критиковао нацрт резолуције о Сребреници, СНС није за њу гласао. Данас Вучић иде у Сребреницу и то се сматра нормалним. Променио је мишљење, он или његова странка, свеједно. Није било разумевања ни кад је отпочет дијалог с Приштином и граничним прелазима, о документима, о дипломама... Једноставно, на косовском питању увек су се лако зарађивали поени, гласови, мандати... Након што је изгубила власт, а Вучић наставио раније започети дијалог с Приштином, у многим питањима отишао даље и почео примену споразума, па закључио тзв. Бриселски споразум, Демократска странка, тад још јединствена и много снажнија него данас, подржала је тај споразум. С обзиром да у Скупштини тад уопште није било „антиевропских“ странака, да су све парламентарне странке подржале Бриселски споразум, очекивало се да ће нова бројна владајућа већина искористити прилику да на отворенији начин говори о дијалогу с Приштином и о другим питањима која чекају на агенди дијалога с Приштином, да ће подстаћи „вађење главе из песка“. До тога, међутим, није дошло. Да ли се сећамо неке пленарне седнице на којој се расправљало о примени Бриселског споразума последњих година? Није је никад било.

На једној седници Одбора за европске интеграције кад је разматран садржај Поглавља 35 које се највише тиче Косова, потписница ових редова поставила је управо то питање министарки без портфеља задуженој за европске интеграције - зашто се о овом не разговара о пленуму, зашто се грађани не навикавају да чују извештаје и расправе о примени Бриселског споразума. Одговор министарке је био да би то било погрешно, јер би подршка грађана европској интеграцији била знатно смањена?! На питање зашто нема пленарних скупштинских расправа о извештајима Владе и преговарачког тима о приступним преговорима са ЕУ које сам крајем јула ове године поставила на истом Одбору, међутим, нема одговора. Можда се и у овом случају владајућа већина плаши смањења подршке? Ово помињем због тога што оба ова примера показују одсуство воље владајуће већине за расправом, за дијалогом. Но, много озбиљније од тога је што је пропустила неколико година на власти да управо на унутрашњем плану припреми доношење и прихватање одлука које се очекују у дијалогу с Приштином. Опозиција не треба ту грешку власти да занемари, као што не сме да пређе преко недемократског, готово тиранског понашања према опозицији и различитом мишљењу, у којој „тиранија већине“ затвара сваки слободан простор, медијски, јавни, институционални. Карикатурално делује утакмица председнице Скупштине и председника Административног одбора ко ће више новчаних казни и опомена изрећи опозиционим посланицима или им ускратити прилику за говор. И зато је опозиција у праву кад истиче да нема дијалога ако нема слободе медија и слободе говора. У праву је и кад захтева да се дијалог води у парламенту. Но, ни први ни други став не треба да јој служе као алиби за одбијање разговора. У скупштини дебата мора да постоји, наравно. Али, кад погледамо праксу демократских држава, председници држава често разговарају са представницима владајуће већине и опозиције, и иза затворених врата, разматрајући управо решавање неких државних питања о којима треба постићи висок степен сагласности и разумевања позиције државе, ма ко у одређеном периоду био позван и изабран да о њој формално одлучује. А онда, ако су сагласност постигли, обавесте грађане. И то није недемократски.

На крају крајева, о чему тај унутрашњи дијалог треба да се води и о чему може да се води? Из неких изјава, на пример изјаве председника СПС-а стиче се утисак да су, сад после Вучићевог позива, све опције за Косово поново отворене, па ето и о подели треба поново да се разговара. (Као да се некад хтело озбиљно о подели разговарати - па то се доживљавало као одустајање од територијалног интегритета!) Опције су се с протоком времена све више тањиле. Унутрашњи дијалог треба да се води о томе да ли разумемо да постоји разлика између државних и партијских питања и да у разматрању државних питања нема много места партијској политици и утркивању за патриотске поене. Дијалог се онда води као учтив разговор равноправних, чији се патриотизам једнако подразумева и поштује, за столом које нема „ни чело, ни зачеље“. Ако се постигне разумевање о томе, онда Вучић треба да изнесе своје виђење, своју платформу, а не да позива друге да прво изнесу своје мишљење. Јер у овом случају он је стварно једини најбоље обавештен.

Опозицији стоји на располагању један тест за Вучића који би показао да ли има икакву озбиљну намеру у погледу тог „унутрашњег дијалога“ а то је да она позове Вучића и његову партију на унутрашњи дијалог о медијима и демократским институцијама. Јер ако је Косово важно државно питање, није ли и стање демократије у држави озбиљно државно питање? Позив треба да буде формалан, структурисан, са конкретним предлозима. Од Вучићевог одговора зависиће будућност унутрашњег дијалога о Косову.

Наташа Вучковић, народна посланица Демократске странке

Повезане вести

Шутановац у Костолцу: Промене крећу са локала, ДС ће заштитити грађане

Шутановац у Костолцу: Промене крећу са локала, ДС ће заштитити грађане

Костолац, 17. децембра 2017.Демократе су наставиле са кампањом за предстојеће локалне изборе у четири општине. Председник Демократске...
Predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac (Foto arhiva)

Драган Шутановац: ДС зна да води Београд

Београд, 10. децембра 2017.Председник Демократске странке говори за Данас о политичкој сцени, опозицији и власти "Размишљамо о томе да кампања, ако будем кандидат, крене са тог пашњака....
Шутановац: И Вучић је свестан да само ми можемо да га победимо

Шутановац: И Вучић је свестан да само ми можемо да га победимо

Шабац, 2. децембра 2017.Председник Демократске странке Драган Шутановац на главном одбору странке, који се одржава у Шапцу, рекао је да је...
Шутановац: Немамо намеру да учествујемо у било каквом обрачуну унутар опозиције

Шутановац: Немамо намеру да учествујемо у било каквом обрачуну унутар опозиције

Београд, 30. новембра 2017.Једино странке могу да организују опозицију и промене власт, изјавио је лидер ДС Драган...
Председник Демократске странке Драган Шутановац (Фото архива)

Шутановац: Нема никаквог прислушног центра ДС

Београд, 29. новембра 2017.Председник ДС Драган Шутановац каже да нема никаква сазнања да је ДС икада учествовала у стварању или да је имала неку паралелну службу безбедности. ...